Ode jedan predivan čovek…
U subotu oko pola 1 uveče ugasio se jedan život! Mom zetu je umro otac. Pošto je zet u našoj familiji od moje 6. godine, dakle već četvrt veka, njegove roditelje doživljavamo kao najbližu rodbinu. Ne zato što mora, nego jer su predobri ljudi, čak i bolji od nas, ako smem tako da kažem.
Patio se čovek već duže vremena sa najgorom boljkom, ali ode dostojanstveno, ne pokazujući bol koji ga je izjedao… Kad se moj otac, matori crnogorac, bez blama rasplakao pred svima, jasno je koliko je sati i kakav čovek više nije sa nama… 
Nedostajaće nam svima! Neka mu je večna slava i hvala…
R.I.P.
