S vremena na vreme imam tu čast i sreću, ili rezultat upornog i snažnog željenja, da mi se neke želje čak i ostvare… i uvek je osećaj jednako dobar! Onako, kao da ću se malo upiškiti od sreće i neverice… Ali stisnem svaki put i ne obrukam se 
Konačno sam bila u Budimpešti i to sa čovekom kojeg volim, i koji me voli, tako da se mnogo tu želja preklopilo i ispunilo, ali ona najveća, a najsitnija, vezana za taj grad je da sam plovila Dunavom noćom i videla osvetljen onaj most sa lavovima… Perfection!!! I jela sam preskupe Žerbo kocke u Žerbo poslastičarnici i mogu krvlju da potpišem da moja mama pravi bolje! Eto tako…
