dve sam okitila do sad, a u petak tek treba da kupim(o) treću, najdražu… za njegov stan, gde ću dočekati novu… prvi put u zagrljaju voljene osobe! prvi put da u ponoć neću morati da zlostavljam najbliže (nekad i nepoznato) muško, da mi čestita, da bi mi doneo sreću… sada ću zlostavljati moje poznato, moje najdraže! 
mada se jedva izborih za tu jelku… isti je kao moj tata sa rečima “zar nisi ti to prerasla?”… ja?! never! ionako su se ljudi otuđili i nova godina, tj. doček je izgubio svaki smisao… e jelku vam ne dam!!!
